Kamata: pojam, istorijat i zanimljivosti

Kamata je trošak pozajmljivanja novca i kompenzacija poverioca za odricanje od sopstvene potrošnje i rizike koje preuzima kada poverava svoj novac drugima.

Po osnovu nastanka, kamate se dele na zakonske (usurae legales) i ugovorne (usurae conventionalis).

• Zakonske kamate imaju svoj temelj u zakonskoj normi kojom se dužniku nameće, uz podmirenje glavnice, i obaveza kamate. Najpoznatiji primer zakonskih kamata su zatezne kamate. Zatezne ili moratorne kamate sankcija su prema dužniku koji zakasni s ispunjenjem novčane obaveze. Visina stope zatezne kamate utvrđuje se posebnim zakonom ili drugim propisima.
• Ugovorne su kamate naknada za korišćenje tuđeg novca ili drugih zamenjivih stvari, određenih ugovorom. Osnova ugovornih kamata najčešće je ugovor o zajmu. Stopu ugovorne kamate utvrđuju ugovorne strane.

viagra kopen met ideal

* * *

Prema istoričaru Polu Džonsonu, novac u obliku hrane je bio veoma čest u civilizacijama Bliskog istoka, još od 5000 pre n.e. Argument da stečeno seme i stoka mogu reprodukovati sami sebe korišćen je kao opravdanje za zaračunavanje kamate.

Prvi formalizovani sistem kreditiranja sa kamatom javlja se u doba Sumeranske civilizacije (3000. pre n.e.) koja je zauzimala područje južne Mesopotamije. Kao dva glavna sredstva plaćanja korišćeni su srebro (u gradovima) i žito (na selima).

Kamata se pominje i u Hammurabi-jevom zakoniku (1754. pre n.e.) – najpoznatiji i najbolje sačuvani zakonik Mesopotamije, a ujedno i prva sačuvana zbirka pravnih propisa u istoriji. Tekst zakonika je uklesan u steni visokoj 2,62 m, podeljen je na tri dela, a najbitniji je drugi deo, gde su smeštena 282 člana konkretnih zakonskih odredbi.

Hammurabi (1792. do 1750. pre n.e.) i Hamurabijev zakonik

Obligaciono pravo je u ovom zakoniku detaljno uređeno, pa se između ostalog, definiše i Ugovor o zajmu. Ovim ugovorom se sprečava zloupotreba poverioca, dužničko ropstvo se svodi na tri godine, samovoljna zaplena imovine dužnika dovodi do gubitka zajma, ubijanje dužnika se nadoknađuje smrću svog sina (ako se radi o avilumu) ili plaćanjem novčane kazne i gubljenjem zajma (ako se radi o vardumu), ako je imovina dužnika stradala od nepogoda, predviđaju se olakšice, a visina kamata za zajmove je utvrđena (1/3 za zajam u žitu i 1/5 za zajam u srebru).

Kroz istoriju, u društvima sa naturalnom privredom uglavnom je preovladavao antikamatni stav. U starom i srednjem veku odnos prema poljoprivrednoj proizvodnji bio je pozitivan, dok je prema novčanim transakcijama i zarađivanju po tom osnovu, bio negativan. U antičkoj Grčkoj je npr. Platon priznavao postojanje kamate, iako je bio protiv zajma koji uključuje kamatu. Aristotel je smatrao da je novac neplodonosan i da mu tek postojanje kamate daje ta svojstva ali je pri tom zadržao protivkamatni stav. Prvi Savet Nikeje, 325 godine, je zabranio sveštenstvu da se uključuje u zelenašenje, što je bilo definisano kao pozajmljivanje sa kamatom preko 1% mesečno (12,7% godišnje). Po srednjevekovnim misliocima, kao što je Toma Akvinski, postojanje kamate nije opravdano ni sa etičkog, ni sa pravnog stanovišta. Uprkos negiranju opravdanosti kamate i čak pokušajima njenog ukidanja, kamata je opstala kao cena zajma, a antikamatonosni stav prevaziđen je tek u kasnom srednjem veku. Shvatajući je kao realnost, kamatu su počeli da posmatraju sve više sa ekonomskog, a manje sa moralnog i etičkog stanovišta. Potpuna legitimna prava kamata stiče tek sa nastankom kapitalističkih društveno-ekonomskih odnosa.

 

Irwing Fisher (1867 – 1947) i John Maynard Keynes (1883 – 1946), jedni od najznačajnijih ekonomista i začetnici modernih teorija kamate.

* * *

Uzimanje kamate je delimično ograničeno po Judaizmu i Hrišćanstvu, dok je Islamom potpuno zabranjeno i smatra se za haram (greh). U Islamu se razvilo i islamsko bankarstvo, koje posluje po ekonomskim principima ali uz odsustvo kamate.

* * *

U vreme cara Dušana ustanоvljеnо jе i pоsеbnо javnо zanimanjе – kamatnik. Tо jе mоgaо da budе svaki pоdanik, оsim crkvеnih ljudi, kоji sе baviо pоzajmljivanjеm srеbrnоg kоvanоg nоvca pоd intеrеs. Rеč jе izvеdеna оd starоgrčkе rеči kamata, kоja znači prinоs ili dоbit. U tо vrеmе bila jе rasprоstranjеna ustanоva pоklada, оdnоsnо pоstavе. Оna sе sastоjala u davanju dragоcеnоsti na čuvanjе privatnоm licu, оpštini ili gradu kоji sе baviо tim pоslоm. Pоkladi u kоvanоm nоvcu nazivali su sе pоstavе, a kоrist jе bila оbоstrana, pоput današnjih kamata na оrоčеnu štеdnju. Vlasnik kоvanоg nоvca naplaćivaо jе gоdišnji prinоs оd primaоca pоstavе – uglavnоm pеt prоcеnata – a оvaj jе, u mеđuvrеmеnu, mоgaо da sе kоristi tim nоvcеm. Vladari i vlastеla svоj kоvani imеtak najčеšćе su pоvеravali Dubrоvčanima, ali i Mlеčanima.

* * *

U srednjem veku u Srbiji se često, pored redovne, obračunavala i zatezna kamata (ako dug nije isplaćen na vreme) i iznosila je oko 20%. Najveći kreditor u Srbiji je bio Damljan Đurđević. U toku 1440. godine dao je Vitku Milošiću 260 dukata, s tim da mu dug vrati u glamskom srebru koje je posebno voleo.

* * *

Kamatne stope kroz istoriju
Područje/zemlja/grad	Godina	Godišnja kamatna stopa
Mesopotamija	3000. pre n.e.	20%
Vavilon (Hamurabijev zakonik)	1754. pre n.e.	20%
Persija (Kir Veliki)	539. pre n.e.	40%
Grčka (Del hram)	500. pre n.e.	10%
Rim (Zakoni dvanaest tablica)	443. pre n.e.	33%
Atina/Rim (za vreme prva dva Punska rata)	300. – 200.  pre n.e.	8%
Rim	1.	4%
Rim (pod Dioklecijanom)	300.	15%
Vizantijsko carstvo (pod Konstantinom)	325.	12.5%
Vizantijsko carstvo (Justinijanov zakonik)	528.	8%
Italijanski gradovi	1150.	20%
Venecija	1430.	20%
Venecija	1490.	25%
Holandija (osamdesetogodišnji rat)	1570.	13%
Engleska	1719.	5%